Objave

Bakterije mogu da zaštite naš organizam?

Zdrava komunikacija između imunološkog sistema i mikrobiote creva je ključna za održavanje zdrave ravnoteže. Poremećena ravnoteža u crevnoj mikrobioti može poremetiti imunološku reakciju i dovesti do razvoja hroničnih upalnih i autoimunih poremećaja. Zato je važno da se dobro brinemo za svoja creva.

Naša creva su dom velikom broju mikroorganizama, a tu zajednicu nazivamo crevna mikrobiota. Naše telo je uspostavilo poseban odnos sa svojim mikroorganizmima, a poznajemo ga pod pojmom simbioza – bliska interakcija različitih organizama koji žive zajedno.

Nauka tek razotkriva sve aspekte ovakvog uzajamnog delovanja, ali je već jasno da je njihov značaj od velikog uticaja na naše zdravlje i homeostazu – stanje balansa, dinamičke ravnoteže koja je neophodna za naš opstanak.

Poznato je da crevna mikrobiota, predvođena dobrim bakterijama, utiče na metabolizam, kardiovaskularni i neurološki sistem. U ovom članku ćemo naglasiti značaj interakcije crevne mikrobiote i imunološkog sistema.

Imunološki sistem se udružio sa crevnom mikrobiotom

Imunološki sistem čine ćelije i molekuli koje nas štite od bolesti. One nadziru celo telo i reaguju na strane čestice koje prepoznaju kao pretnju, a posebno mikrobe koji mogu da izazovu infekciju. Naš imunološki sistem se udružio da raznovrsnom crevnom mikrobiotom kako bi se lakše zaštitio od štetnih mikroorganizama i, ne manje važno, razvio toleranciju za dobre mikroorganizme. Zato oni zajedno deluju i sarađuju, međusobno se podupirući. Važnost ove interakcije je i u činjenici da se čak 70-80% svih imunoloških ćelija u organizmu nalazi upravo u crevima.

Kako mikroorganizmi razgovaraju sa imunološkim sistemom?

Dijalog između imunološkog sistema i mikrobiote počinje u trenutku kad se rodimo, kada smo prvi put u kontaktu sa mikroorganizmima. Kako rastemo, naša mikrobiota oblikuje naš imunološki sistem, a imunološki sistem oblikuje njen sastav, tj. vrste dobrih bakterija, virusa i kvasaca koji se tamo nalaze. U normalnim uslovima, imunološki sistem podstiče rast dobrih mikroorganizama, a oni zauzvrat proizvode molekule koje podstiču razvoj ćelija imunološkog sistema i doprinose regulaciji imunološkog odgovora.

Odbrambenu funkciju crevnog epitela čini raznovrsna crevna mikrobiota i imunološke ćelije. Zajedno podstiču zaštitnu reakciju na patogene i toleranciju na mikroorganizme koji nisu štetni za naš organizam, i pomažu imunološkom sistemu da ne napada samog sebe (kao što je slučaj kod autoimunih poremećaja).

Šta ja činim, a šteti?

Mi sami utičemo na sastav svoje crevne mikrobiote, prvenstveno dobrih bakterija. Najveći uticaj ima ishrana, a dokazano je da je zapadnjački stil ishrane, visoki unos zasićenih masnih kiselina i soli, povezan sa razvojem nekih autoimunih poremećaja i hroničnih upalnih bolesti poput dijabetesa tipa I ili reumatoidnog artritisa. Ovome doprinosi i široka rasprostranjenost antibiotika i dezinficijensa koji smanjuju raznolikost vrsta ne samo loših, nego i dobrih bakterija. Na taj način dolazi do neravnoteže i ćelije imunološkog sistema izgube kontrolu, ne prepoznaju dobre i loše ćelije pa mogu napadati same sebe (autoimune bolesti, alergije)

Šta mogu da učinim da poboljšam situaciju?

Verovatno ste već čuli da je potrebno raznovrsno jesti i unositi puno vlakana i nezasićenih masnih kiselina. Premda zvuči otrcano, to je zaista potrebno za normalnu funkciju, ne samo probavnog i imunološkog sistema, već celog organizma.  Preporučuje se uzimanje vlakana, na primer žitarica, pektina iz voća, inulina ili glukooligosaharida koji služe kao hrana dobrima bakterijama, pomažu im da ostanu vitalne i održavaju njihovu raznovrsnost. Dok vare vlakna, bakterije ih fermentišu u kratkolančane masne kiseline koje su ćelijama creva (epitelne ćelije) neophodne za održavanje normalne zaštitne funkcije.

Pratite nas i dalje, donosimo vam nove zanimljive činjenice o važnosti i različitim interakcijama bakterija i našeg tela.