Iako su creva i pluća anatomski sasvim različiti i naizgled nepovezani, sve je jasnije da međusobno komuniciraju pa je upravo veza creva i pluća tema mnogih istraživanja.
Ako vas muče alergije, virusne infekcije ili ste astmatičar, sigurno će vas zanimati ova tema. Možete li pomoću bakterija ponovo udahnuti punim plućima?
Potvrđeno je da zajednica mikroorganizama u crevima (mikroflora) ima mnogo važnih uloga u našem organizmu. Ovog puta ćemo otkriti kako „razgovaraju“ s plućima.
Kako crevna mikroflora komunicira s plućima?
Poznato je da crevna mikroflora komunicira s imunološkim sistemom, što nije neobično jer se 70% imunoloških ćelija nalazi upravo u sluznici creva. Osim lokalne regulacije imuniteta (u crevima), prepoznat je i dalekosežni učinak, posebno na imunitet respiratornog sistema. Poznato je da određene vrste Lactobacillus-a i Bifidobacterium-a štite od respiratornih infekcija.
Glavni put komunikacije su razni metaboliti bakterija iz creva, među kojima su najznačajnije kratkolančane masne kiseline, koji se krvlju prenose do pluća, i tamo regulišu imunološki odgovor. Takođe, komunikacija može biti putem samih imunoloških ćelija koje putuju do pluća limfom.
Imunitet disajnog aparata je odgovoran za odbranu od infekcija (rhinovirus, influenza, corona), alergijske reakcije, astmu i druge poremećaje.
Alergije, alergijska astma i rinitis
Alergija je postala savremena epidemija, jer je višestruko porastao broj alergičara u poslednje dve decenije. Simptomi su vrlo neugodni i smanjuju kvalitet života, a alergijski rinitis povećava rizik za razvoj astme. Svaki način ublažavanja problema je dobrodošao. Možda je rešenje u crevima?
Istraživanja pokazuju da odrasli s alergijama imaju drugačiji sastav bakterija u crevu od osoba koje ne pate od alergija. Ispituje se kako nedovoljno raznolika crevna mikroflora utiče na pojavu alergija, kako peludnih, tako i alergija na namirnice.
Ostale studije su istraživale uticaj antibiotika u ranoj fazi detetovog života na pojavu alergija i astme. Pokazalo se da je antibiotik eliminisao dobre bakterije pa se raznolikost vrsta u crevima smanjila, a rizik za razvoj alergija i astme se značajno povećao.
Osim navedenih faktora, naučnici su uzeli u obzir i klimatske promene zbog kojih su peludne sezone produžene. Ovaj zdravstveni problem je sve više prisutan.
Infekcije organa za disanje
Mnoga istraživanja potvrđuju da, osim za alergije i astmu, uzimanje antibiotika negativno utiče na imunitet organa za varenje u odbrani od virusa influence – uzročnika gripa.
Dakle, imunitet je narušen kad je raznolikost bakterija smanjena i ne može se adekvatno odbraniti od virusa pa dolazi do infekcije.
Sportisti su podložniji problemima s respiratornim sistemom?
Tokom vežbanja, skloni smo da dišemo na usta umesto na nos. Budući da je funkcija nosa da greje i filtrira vazduh, disanje na usta olakšava štetnim materijama da uđu u sistem za disanje. Takođe, uzrokuje sušenje sluznice, što znači da je odbrambena funkcija smanjena i tu će se lakše „zalepiti“ štetni mikroorganizmi koji će tako dovesti do infekcije. Ako vežbamo sat vremena, povećava se imunološka aktivnost, ali kod intenzivnih dugotrajnih treninga dolazi do privremenog pada aktivnosti imuniteta. To kratko razdoblje takođe može biti razlog zašto su sportisti podložniji respiratornim infekcijama.
Važno je održavati balans i raznolikost crevne mikroflore, izbegavati stres, pušenje, hraniti se raznoliko i izbegavati uzimanje antibiotika (osim kad je neophodno). Osim toga, mnogo činilaca može nepovoljno uticati na sastav bakterija u našim crevima. Srećom, nakon brojnih istraživanja, danas imamo velik izbor proizvoda koji će povećati broj dobrih bakterija u crevima i pomoći u obnovi crevne mikroflore.
