Komunikacija između imunološkog sistema i crevne mikroflore je ključna za održavanje zdravlja. Poremećena ravnoteža u crevnoj mikroflori može poremetiti imunološku reakciju i dovesti do razvoja hroničnih upalnih i autoimunih poremećaja. Zato je važno da vodimo računa o crevima.
Naša creva su dom za veliki broj mikroorganizama i tu zajednicu nazivamo crevna mikroflora. Naše telo uspostavilo je poseban odnos sa svojim mikroorganizmima, a poznajemo ga kao simbiozu – blisku interakciju različitih organizama koji žive zajedno.
Nauka je počela da otkriva sve aspekte ovakvog uzajamnog delovanja, ali već je jasno da je njihova uloga od velikog značaja na naše zdravlje i homeostazu – stanje balansa, dinamične ravnoteže koja je neophodna za naš život.
Poznato je da crevna mikroflora, predvođena dobrim bakterijama, utiče na metabolizam, kardiovaskularni i neurološki sistem. U ovom članku ćemo istaći značaj interakcije crevne mikroflore i imunološkog sistema.
Imunološki sistem i crevna mikroflora
Imunološki sistem čine ćelije i molekuli koji nas štite od bolesti. One nadziru celo telo i reaguju na strane čestice koje prepoznaju kao pretnju, a posebno na mikroorganizme koji mogu izazvati infekciju. Naš imunitet se udružio s raznolikom crevnom mikroflorom kako bi se lakše zaštitio od štetnih mikroorganizama i (ne manje važno) razvio toleranciju za dobre mikroorganizme. Zato oni zajedno deluju i sarađuju, međusobno se podupirući. Važnost ove interakcije jeste i ta da se čak 70 do 80% svih imunoloških ćelija u organizmu nalazi upravo u crevima.
Kako mikroorganizmi “razgovaraju” s imunološkim sistemom?
Dijalog između imunološkog sistema i mikroflore počinje u trenutku kad se rodimo, kad smo prvi put u kontaktu s mikroorganizmima. Kako rastemo, naša mikroflora oblikuje naš imunološki sistem, a on oblikuje njen sastav, tj. vrste dobrih bakterija, virusa i kvasaca koji se tamo nalaze. U normalnim uslovima, imunološki sistem podstiče rast dobrih mikroorganizama, a oni zauzvrat proizvode molekule koje podstiču razvoj ćelija imunološkog sistema i doprinose regulaciji imunološkog odgovora.
Odbrambenu funkciju crevnog epitela (sloja ćelija creva koji je u kontaktu s crevnim sadržajem) čini raznolika crevna mikroflora i imunološke ćelije. Zajedno podstiču zaštitnu reakciju na patogene i toleranciju na mikroorganizme koji nisu štetni za naš organizam i pomažu imunološkom sistemu da ne napada samog sebe (kao što je slučaj kod autoimunih poremećaja).
Šta činim, a šteti?
Sami utičemo na sastav svoje crevne mikroflore, prvenstveno dobrih bakterija. Najveći uticaj ima ishrana, a dokazano je da je zapadnjački način ishrane, veliki unos zasićenih masnih kiselina i soli, povezan s razvojem nekih autoimunih poremećaja i hroničnih upalnih bolesti poput dijabetesa tipa 1 ili reumatoidnog artritisa. Tome doprinosi i široka rasprostranjenost antibiotika i dezificijensa koji smanjuju raznolikost vrsta ne samo loših nego i dobrih bakterija. Tako dolazi do neravnoteže i ćelije imunološkog sistema izgube kontrolu, ne prepoznaju dobre i loše ćelije pa mogu napadati same sebe (autoimune bolesti, alergije).
Šta mogu učiniti da poboljšam stanje?
Verovatno ste već čuli da je potrebno raznoliko jesti i unositi mnogo vlakana i nezasićenih masnih kiselina jer je to zaista potrebno za normalnu funkciju ne samo probavnog i imunološkog sustava već celog organizma. Preporučuje se uzimanje vlakana, žitarica, pektina iz voća, inulina ili glukooligosaharida koji služe kao hrana dobrim bakterijama, pomažu im da ostanu vitalne i održavaju njihovu raznolikost dobrih bakterija koje čine našu crevnu mikrofloru.
