Antibiotici se primenjuju više od 70 godina i upotrebljavaju se za lečenje bakterijskih infekcija. One su najčešće bolesti s učestalošću koja se kreće oko 30 posto – procenjuje se da u Hrvatskoj 100.000 ljudi dnevno uzima antibiotik.
Različite grupe antibiotika različitim mehanizmima sprečavaju rast i razmnožavanje bakterija. Svaki antibiotik ima određeni spektar delovanja i ako se pravilno odabere, delotvoran je u lečenju bakterijskih infekcija. Osim na bakterije, antibiotici utiču i na čovekov organizam, koji može biti poželjan (imunomodulatorni učinak) i nepoželjan (različite nuspojave).
Gastrointestinalne nuspojave su najčešći nepoželjan učinak i svi antibiotici utiču na supresiju pojedinih komponenata crevne mikroflore – zavisno od spektra delovanja, doze, dužine trajanja terapije i načina uzimanja. Uništavajući patogene mikroorganizme, antibiotik istovremeno menja mikrobiološku raznolikost crevne mikroflore smanjujući tako fiziološku odbrambenu snagu organizma.
Crevna mikroflora utiče na niz fizioloških i patofizioloških mehanizama, učestvuje u procesu probave, razvoju imuniteta i zaštiti od patogenih mikroorganizama. Njena prirodna ravnoteža od posebnog je značaja za zdravlje jer upravo crevna mikroflora predstavlja prvu liniju odbrane od spoljnih antigena koji dospevaju u telo kroz probavni sistem.
Pokazalo se da nakon primene antibiotika dolazi do promena vrste i broja bakterija u stolici. Količina bakterija normalne fiziološke flore (Bifidobacterium, Streptococcus i Lactobacillus) je opadala, dok je zabeležen porast Klebsielle i gljivica.
Nuspojave povezane s primenom antibiotika kreću se od mučnine, povraćanja i blaže dijareje do teškog i za život opasnog pseudomembranoznog kolitisa.
Proliv povezan s uzimanjem antibiotika javlja se kod gotovo 40 procenata dece lečene antibioticima širokog spektra i 15 posto kod odraslih.
Nuspojave su česta posledica nepridržavanja saveta lekara o uzimanju leka i prevremenog prekida antibiotičke terapije. Naveden je jedan od važnijih razloga (uz neracionalno propisivanje antibiotičke terapije) razvoja rezistencije bakterija na antibiotike.
Naseljavanjem crevne mikroflore dobrim bakterijama onemogućuje se rast patogenih bakterija i na taj način se smanjuju nuspojave, ali i daje dovoljno vremena crevnoj mikroflori za obnavljanje posle primene antibiotika.
Jedan od mehanizma delovanja dobrih bakterija je stvaranje sredine u kojoj je onemogućen rast patogenih bakterija. Dobre bakterije luče antibakterijske supstance koje snižavaju pH i inhibiraju rast većine patogenih bakterija.
Primena dobrih bakterija može unaprediti antibiotičku terapiju i saradnju pacijenta uticajem na:
- poboljšanje podnošljivosti antibiotičke terapije smanjenjem nuspojava,
- redovnije uzimanje leka,
- smanjenje razvoja rezistencije bakterija (posredno zbog redovnog uzimanja leka),
- smanjenje rizika od superinfekcije inducirane antibioticima i
- regulaciju imunološkog odgovora crevne sluznice.
