Proteini su esencijalni element od koga je sastavljeno svako tkivo, preko potrebni za stvaranje i rast novih ćelija i dobro funkcionisanje i strukturu svih živih bića. To govori i samo njihovo ime koje potiče iz grčkog jezika, a otkriva kako je reč o „prvom“ i najvažnijem elementu ljudskog tela. Kako da ih u dovoljnoj meri unosite u organizam, saznajte u sledećem tekstu.
Proteini su jedan od najvažnijih gradivnih elemenata našeg organizma. Tokom probave razlažu se na osnovne delove, odnosno amino-kiseline različitog tipa, koje se opet posle spajaju u neki od telu potrebnih proteina. U našem organizmu, naime, postoji nekoliko vrsta, a obavljaju različite važne funkcije. Tako su proteini zaslužni za stvaranje enzima, hormona, hemoglobina, kose, kože i slično.
Neke od amino-kiselina koje čine proteine naše telo može samostalno proizvesti, dok neke druge moramo uneti hranom. Uz to, razlikujemo proteine životinjskog i biljnog porekla. Premda je upravo unos proteina bio jedan od argumenata da se vegetarijanstvo u svojim počecima smatralo nezdravom navikom zbog koje se u organizam ne unosi sve što je potrebno za njegovo normalno funkcionisanje, s vremenom se pokazalo kako to verovanje proizlazi iz činjenice da se samo konzumiranjem namirnica životinjskog porekla unose takozvani kompletni proteini, kojih nema u namirnicama biljnog porekla.
Mesni proizvodi, pored proteina, mogu sadržavati i mnogo nezdravih masnoća, zbog čega ne treba preterivati s njihovom konzumacijom.
Ali ako je ishrana raznolika i uravnotežena te sadrži mnoštvo raznovrsnih namirnica biljnog porekla, organizam će dobiti sasvim dovoljno takozvanih nekompletnih proteina koji će zadovoljiti njegove potrebe na način na koji bi to učinili i kompletni proteini. Tako je raznim istraživanjima razbijen mit o vegetarijanstvu kao neadekvatnoj ishrani.
Premda namirnice životinjskog porekla sadrže mnoge proteine, treba paziti da se u telo ne unosi ni previše mesnih proizvoda. Naime, mesni proizvodi, pored proteina, mogu sadržavati i podosta nezdravih masnoća, zbog čega ne valja preterivati s njihovom konzumacijom. Proteinima je veoma bogata masna riba poput pastrmke, lososa ili sardine, zbog čega se preporučuje da se barem dva puta nedeljno mesni obrok zameni masnom ribom.
Proteinima su takođe bogate mahunarke i neke žitarice poput soje, zbog čega se onima koji ne konzumiraju meso u svakodnevnoj ishrani preporučuje unos takvih namirnica. Međutim, za one koji nisu navikli na soju i proizvode od nje, ne preporučuje se nagli prelazak na takav način ishrane, odnosno da im odjednom takvi proizvodi postanu većinski izvor proteina. Najbolja je raznovrsna ishrana, pa čak i ako je vegetarijanska, jer proteini se nalaze i u jajima i u mlečnim proizvodima.
Kad razmišljate o unosu proteina u telo, imajte na umu da se pravilnim izborom namirnica s velikom količinom proteina može osigurati i unos drugih vrednih nutritivnih sastojaka pa proteine telu osigurajte konzumacijom namirnica koje su bogate i drugim vrednim sastojcima.
